| Montenegrin Cyrillic (sole official)[2] | Montenegrin Latin (romanization) | IPA transcription | Metered English translation |
|---|---|---|---|
| 𝄆 Ој свијетла мајска зоро. 𝄇 𝄆 Мајко наша Црна Горо. 𝄇 𝄆 Синови смо твог стијења 𝄇 𝄆 И чувари твог поштења 𝄇 Волимо вас, брда тврда И стравичне ваше кланце Који никад не познаше Срамотнога ропства ланце, 𝄆 Мајко наша Црна Горо! 𝄇 𝄆 Ој свијетла мајска зоро. 𝄇 𝄆 Мајко наша Црна Горо. 𝄇 Док ловћенској нашој мисли Наша слога даје крила, Биће горда, биће славна Домовина наша мила. Ријека ће наших вала Ускачући у два мора 𝄆 Глас носити океану, Да је вјечна Црна Гора. 𝄇 Да је вјечна Црна Гора! | 𝄆 Oj svijetla majska zoro. 𝄇 𝄆 Majko naša Crna Goro. 𝄇 𝄆 Sinovi smo tvog stijenja 𝄇 𝄆 I čuvari tvog poštenja 𝄇 Volimo vas, brda tvrda I stravične vaše klance Koji nikad ne poznaše Sramotnoga ropstva lance. 𝄆 Majko naša Crna Goro! 𝄇 𝄆 Oj svijetla majska zoro. 𝄇 𝄆 Majko naša Crna Goro. 𝄇 Dok lovćenskoj našoj misli Naša sloga daje krila, Biće gorda, biće slavna Domovina naša mila. Rijeka će naših vala Uskačući u dva mora 𝄆 Glas nositi okeanu, Da je vječna Crna Gora. 𝄇 Da je vječna Crna Gora! | 𝄆 [ˈoj sʋjêːtʎa mâjska zǒro] 𝄇 𝄆 [mâjko nâʃa t͡sr̩̂ːnaː ɡǒro] 𝄇 𝄆 [sîːnoʋî smɔ́ tʋôːɡ stijěːɲa] 𝄇 𝄆 [i t͡ʃǔʋaːri tʋôːɡ ˈpɔʃtɛɲa] 𝄇 [ʋǒʎimɔ́ ʋâːs ˈbr̩da tʋr̂ːda] [i strǎːʋiˈt͡ʃɲě ˈvaʃɛ kʋant͡sě] [kǒjiː nîkad ne ˈpɔz.naʃě] [sramǒtnɔ̀ːɡa rǒpstʋa lǎːnʃě] 𝄆 [mâjko nâʃa t͡sr̩̂ːnaː ɡǒro] 𝄇 𝄆 [ˈoj sʋjêːtʎa mâjksa zǒro] 𝄇 𝄆 [mâjko nâʃa t͡sr̩̂ːnaː ɡǒro] 𝄇 [dôk ˈlof t͡ɕênskoj nâʃoj ˈmisli] [nâʃa slôɡa ˈdaje ˈkrila] [bǐːt͡ɕe ɡôːrda bǐːt͡ɕe slâːʋna] [dǒmoʋina nâʃa mîʎa] [rjěːka t͡ɕe nâʃîx ʋǎlaː] [ˈuskaʃut͡ɕe ˈu dʋâː mǒːra] 𝄆 [ɡláːs nǒsiti okěaːnu] [ˈda je ʋjêt͡ʃno t͡sr̩̂ːnaː ɡǒra] 𝄇 [ˈda je ʋjêt͡ʃno t͡sr̩̂ːnaː ɡǒra] 𝄇 | 𝄆 O bright dawn of May blazes forth 𝄇 𝄆 Our mother Montenegro 𝄇 𝄆 We are the sons of your gravel 𝄇 𝄆 And guardians of your candour 𝄇 We love you, your craggy highlands And your magnificent gorges Which never came to experience The chains of shameful slavery 𝄆 Our mother Montenegro 𝄇 𝄆 O bright dawn of May blazes forth 𝄇 𝄆 Our mother Montenegro 𝄇 For the cause of our Lovćen Our unity gives us wings All proud and lauded shall we be Our dear homeland beloved Estuary of our waves That surges into the two seas 𝄆 Shall bear voice into the ocean That Montenegro is ageless 𝄇 That Montenegro is ageless |
Original version from the 19th century
| Serbo-Croatian (Cyrillic) | Serbian-Croatian (Latin) | English translation |
|---|---|---|
| Ој, јунаштва свјетла зоро, Мајко наша Црна Горо! На твојим се врлетима, Разби сила душманима. Једина си за слободу, Ти остала српском роду. Дат ће Бог и свјета мати Да се једном све поврати! | Oj, junaštva svjetla zoro, Majko naša Crna Goro! Na tvojim se vrletima, Razbi sila dušmanima. Jedina si za slobodu, Ti ostala srpskom rodu. Dat će Bog i svjeta mati Da se jednom sve povrati! | Oh, bright dawn of bravery, Our mother Montenegro! On your mountains, Broke the force of the enemy. Only you are still remain, For Serb people to regain its freedom God and Holy Mother’s willing Everything will be restored again! |
World War II collaborationist version
| Serbo-Croatian (Latin) | Serbo-Croatian (Cyrillic) | English translation |
|---|---|---|
| Vječna naša Crna Goro, Tvoj Lovćen je car Jadrana, Ka seljaka tvojih djela, Kad su čija opjevana? Volimo vas, brda tvrda, I stravične vaše klance Koji nikad ne poznaše Sramotnoga ropstva lance. Lovćen nam je oltar sveti, Vazda smo mu vjerni bili, U njega smo vjerovali I njime se ponosili. Otkada je Badnje veče Našu vjeru očistilo, Među nama, seljacima, Nevjernika nije bilo. Dok lovćenskoj našoj misli Naša sloga daje krila, Bit će gorda, bit će slavna Domovina naša mila. Slobode će čuvar biti Naša brda, naše gore, Dokle zemlju sunce grije I dokle se ljudi bore. Rijeka će naših vala, Uskačući u dva mora, Glas nositi oceanu, Da je vječna Crna Gora. | Вјечна наша Црна Горо, Твој Ловћен је цар Јадрана, Ка сељака твојих дјела, Кад су чија опјевана? Волимо вас, брда тврда, И стравичне ваше кланце Који никад не познаше Срамотнога ропства ланце. Ловћен нам је олтар свети, Вазда смо му вјерни били, У њега смо вјеровали И њиме се поносили. Откада је Бадње вече Нашу вјеру очистило, Међу нама, сељацима, Невјерника није било. Док ловћенској нашој мисли Наша слога даје крила, Бит ће горда, бит ће славна Домовина наша мила. Слободе ће чувар бити Наша брда, наше горе, Докле земљу сунце грије И докле се људи боре. Ријека ће наших вала, Ускачући у два мора, Глас носити оцеану, Да је вјечна Црна Гора. | Eternal Our Montenegro, Your Lovćen is the Emperor of the Adriatic, Like the peasants of your rocks, When were they sang?’ We love you, the rocky hills, And your horrifying gorges That never came to know The shameful slavery chains. Lovćen is our holy Oltar, Forever were we to him faithful, In it we have believed And with it we were proud. Ever since Christmas Eve. Our faith cleansed, Among us peasants, No infidel there was. As long as our Lovćen’s thought Our concord gives strength, It shall be proud, it shall be famous Our dear homeland. Freedom’s keeper shall be Our hills, our highlands, As long as the earth receives warmth from the sun And as long as men are fighting. Rivers of our waves shall, Jumping into two seas Bring the voice to the ocean Eternal be our Montenegro. |